semundje-pediatrike-te-zemres

Урођене срчане болести су најчешће аномалије које се развију у материци. Урођене срчане болести чине петнаест одсто од свих срчаних мана новорођенчади у првих 30 дана од дана рођења.
Постоји широк спектар педијатријских срчаних обољења. Стручњаци категоришу пренатална срчана обољења у три категорије:

  • Урођене срчане мане
  • Реуматске срчане мане
  • Поремећај у преношењу импулса

 

УРОЂЕНЕ СРЧАНЕ БОЛЕСТИ

Урођене срчане болести су међу најчешћим срчаним обољењима код беба. Болести које припадају овој категорији подразумевају аномалије које се јављају током развитка фетуса.

Ове болести имају стотине варијација. Неке од њих могу бити лакше природе, док друге могу да проузрокују озбиљне и компликоване проблеме.

ПОРЕМЕЋАЈИ ПРЕНОШЕЊА ИМПУЛСА

Реч је о неправилностима у срчаном електричном систему које се манифестују путем абнормалног успоравања, заустављања или убрзавања срчаног ритма. Иако се најчешће јављају код одраслих, ови поремећаји нису ретки ни код беба са урођеним срчаним болестима, након операције на срцу, или без јасно утврђеног разлога. Иако се овај поремећај ређе јавља од уобичајених срчаних болести, могу се јавити обољења срчаног мишића или срчане мембране, као што су кардиомиопатија, миокардитис и перикардитис.

РЕУМАТСКЕ СРЧАНЕ БОЛЕСТИ

Реуматизам је болест која изазива проблеме у органима у којима се развија. Најчешћи узрок реуматизма у Турској су инфекције грла. Вируси „хемолитичке стрептококе“ смештају се у грлу и изазивају инфекцију у том подручју. Исти вирус може се јавити и на срцу и изазвати деформацију, сужење или неуједначеност у срчаним залисцима.

КАКО СЕ ЛЕЧЕ УРОЂЕНЕ СРЧАНЕ БОЛЕСТИ?

МЕДИЦИНСКИ ТРЕТИРАНЕ СРЧАНЕ БОЛЕСТИ

Постоји низ опција за лечење деце која болују од срчаних болести. Неке срчане мане могу се третирати само лековима. Међутим, неке аномалије изискују хируршку интервенцију. Могуће је да ће детету које се мора подвргнути хируршком захвату бити потребна и терапија лековима пре и после операције. Сви ови лекови потпомажу нормалан рад срца.

Дијагностичке методе

Тешке конгениталне срчане болести се обично дијагностикује у детињству,  а бебе са таквим аномалијама које показују озбиљне симптоме, дијагностикују се од рођења. Међутим, понекад се дијагноза не успостави све до детињства или чак до одраслог доба. То се дешава када је урођена аномалија веома мала. У неким случајевима, особа може да се деси да особа током читавог живота не осети никакве симптоме и проблеме.

Педијатријски кардиолог обавља физички преглед са различитим анализама како би био у стању да дијагностикује евентуалне урођене мале аномалије.

• ЕКГ је уређај који прати слабе електричне струје у срцу детета и бележи откуцаје срца на ЕКГ папиру. Дете не осећа никакав бол.

• Рентген срца- Кардиолог добија информације о величини и облику срца детета и плућа изводећи рентгенског снимања плућа. Ниво зрачења који се користи код овог рентгенског снимања је веома низак и нема нежељених ефеката.

• Ехокардиограф – преглед омогућава праћење слике уживо путем употребе звучних таласа ван груди. Проток крви у срце и вене се мери коришћењем звучних таласа са Допплер техником. Ове две технике дају кардиологу информације о структури и функцији срца. Већина срчаних аномалија се дијагностикује помоћу ове методе испитивања.

• Фетална ехокардиографија је метод сличан ултразвуку који може да се користи после 16. недеље трудноће и не шкоди ни мајци ни беби. Она омогућава да се испита стање и функције срца и срчане артерије фетуса и да се идентификују срчане аномалије пре рођења.

• катетеризација срца – ангиографија је напредна метода прегледа која се користи уз помоћ високо развијене рентген технологије. Обично се врши уз помоћ танке цеви (катетар) која се убацује у аорту или вене кроз препоне и води до срца.

• Тест оптерећења- Врши се континуирано уз рађење ЕКГ-а срца док дете хода на покретној траци брзим темпом.

• Срчана електрофизиологија: Урођене мане могу понекад изазвати поремећај срчаног ритма. Узрок и тип поремећаја могу се одредити посебним тестом који је сличан срчаној катетеризацији срца и зове се електрофизиологија. Ово омогућава да се центар који изазива аритмије и ненормалан рад срца лечи коришћењем метода која се зове аблација (Каутеризација са радиофреквентним таласима) по потреби.

• МР срца: У неким случајевима када није могуће у потпуности дијагностиковати срчану ману , упркос свим тестовима, користи се напредна техника као што је МР (магнетна резонанца) или МР ангиографија која може бити неопходна да се омогући прецизна дијагноза. Ови тестови обезбеђују информације које се односе на структуру главних вена улаза и излаза из срца и плућне вене.

Лечење

Како се урођене срчане болести лече?

ШТА ЈЕ ЗАТАЈАЊЕ СРЦА?

Када срчана пумпа не ради довољном јачином, течност се акумулира у плућима и другим органима што изазива едем (отицање). Ово стање се веома често јавља код бројних срчаних мана.

СИМПТОМИ: Деца која болују од затајења срца веома се брзо умарају. Дисање им постаје убрзано и отежано. Храњење беба које имају овај проблем је често проблематично.

ЛЕЧЕЊЕ: Срчани мишић може се ојачати лековима, укључујући дигоксин. Диуретици се такође могу увести. Ови лекови помажу у избацивању вишка течности која се акумулира у телу.

Поремећаји срчаног ритма

Постоје три типа поремећаја срчаног ритма:

ТАХИКАРДИЈА: Реч је о убрзаном лупању срца детета. Код деце, срце лупа од 60 до 150 пута у минуту у зависности од узраста. Убрзано лупање може узроковати умарање срца. Међутим, тахикардија се не развија увек као последица урођене срчане болести. Срчани ритам се лековима може спустити на нормалан ниво.

БРАДИКАРДИЈА: Представља успорено лупање срца. Ово стање може изазвати погоршање срчане функције пумпања крви. Иако се обично јавља као урођена болест, брадикардија се у ређим случајевима може јавити и након операције. Код неке деце неопходно је имплантирати уређај (пејсмејкер) који омогућава срцу да нормално ради.

АРИТМИЈА: Реч је о неправилном раду срца. Ово стање може бити урођено, али се може јавити и након операције. Треба се третирати у зависности од типа неправилног срчаног ритма.

СРЧАНЕ БОЛЕСТИ КОЈЕ СЕ ТРЕТИРАЈУ КОРИШЋЕЊЕМ КАТЕТРА

Балон септостомија

Ово је процедура која се користи за третирање неких срчаних аномалија као што је транспозиција великих артерија (ТВА) да би се продужио живот новорођенчета до хируршке интервенције. Код овог стања, при којем се тело највећим делом снабдева венском крвљу, прави се рупа између срчаних атријума (преткомора). Ово се ради да би се спречило мешање оксидоване крви са венском крвљу и да би се тело у већој мери снабдело оксидованом крвљу. Током ове процедуре катетар који на свом крају има балон спроводи се кроз аорту до срца. Балон се надувава након што прође кроз постојећу рупу између атријума. Зато се прави овај отвор.

Валвотомија – Уградња балона – Ангиопластика

Неки од уских срчаних залистака или код одређеног типа срца потребно је урадити  катетаризацију срца уградњом балона чиме је вена отворена и проширена. Сужење важне артерије утиче на раст детета

Коил емболизација и „кишобран“ уређај

Неки атријални септални дефекти (АСД) и ПДА (патент дуктус артериозус) могу се отклонити коришћењем катетра. Међутим, да би се ове процедуре имплементирале, морају се задовољити одређени фактори, као што су узраст пацијента, локација и ширина дефекта.

Електрофизиологија и аблација

Код неке деце пацијената проблеми са срчаним ритмом могу се санирати током катетаризације уз коришћење метода под називом „аблација“. Овај метод подразумева утврђивање узрока проблема путем катетеризације срца (електрофизиолошке студије).

ХИРУРШКИ ТРЕТИРАНЕ СРЧАНЕ БОЛЕСТИ

1. СРЧАНЕ БОЛЕСТИ БЕЗ ЦИЈАНОЗЕ

Ови пацијенти обично имају септални дефект, сужење или поремећај у венама или залисцима. Нема цијанозе јер венска крв не циркулише телом. Уопштено речено, јављају се симптоми затајања срца.

  • Патент дуктус артериозус (ПДА)
  • Атријални септални дефект (АСД)
  • Bентрикуларни септални дефект (ВСД)
  • Атриовентрикуларни септални дефект (АВСД)
  • Аортна стеноза (АС)
  • Аортна коарктација (AoCoA)

 

2. СРЧАНЕ БОЛЕСТИ КОЈЕ СЕ РАЗВИЈАЈУ СА ЦИЈАНОЗОМ

Под нормалним условима крв која се из срца пумпа ка остатку тела је обогаћена кисеоником и светлоцрвене је боје. Међутим, насупрот нормалним условима, код срчаних болести са цијанозом, крв која се пумпа ка телу је лишена кисеоника и тамноцрвене је боје. Код оваквих случајева, кожа бебе поприма љубичасту боју. Ово стање – цијаноза варира у степену изражености. Степен изражености цијанозе зависи од историје болести пацијента, његовог узраста и његових свакодневних активности.

  • Тетралогија Фалот
  • Пулмонална стеноза (ПС)
  • Транспозиција великих артерија (ТВА)
  • Трискупидна  атрезија (ТА)
  • Пулмонална атрезија (ПА)
  • Трункус артериозус
  • Потпуна аномална плућна венска дренажа(ТАПВД)
  • Хипоплазија левог срца(ХЛХС)