Болести срца код одраслих

///Болести срца код одраслих
Болести срца код одраслих 2017-10-04T15:02:41+00:00

Најчешће кардиоваскуларне болести

1. БОЛЕСТ КОРОНАРНЕ АРТЕРИЈЕ

adult-heartБолест која повлачи линију између живота и вашег срца.

Болести коронарне артерије нам прве падају на памет када се помисли на кардиоваскуларне болести. О овој болести се све више говори и приметни су ризици које представља по живот. Уколико се не дијагностикује и не третира на време, може довести до инфаркта. Променом начина живота услед ране дијагнозе смањује се ризик од обољевања од ове болести.

Коронарна артеријска болест (кардиоваскуларна болест) је једна од најчешћих болести које погађају срце.

Коронарна болест срца
Коронарна болест срца је најчешћа врста срчаних болести. Крв може слободно да тече кроз здраву коронарну артерију, чиме се срце снабдева крвљу пуном кисеоника који му је неопходан.
Висок ниво холестерола, висок крвни притисак или пушење могу да оштете унутрашњост артерије, што за резултат има таложење наслага унутар зидова артерије чиме се спречава нормалан проток крви. Оваква ситуација је први знак настанка коронарне болести срца
Што се више наслага наталожи у артерији, то артерија постаје ужа, чиме се додатно смањује количина крви која се улива у срце. Овим се срце лишава неопходног кисеоника, што изазива болове у грудима.
Сужена артерија чији рад је блокиран у потпуности од стране тромба изазива срчани удар (миокардијални инфаркт). Недостатак крви богате кисеоником може да доведе до трајног оштећења срчаног мишића.

2. Срчани удар

adult-heart-attackСрчани удар настаје када се заустави проток крви кроз коронарне артерије које снабдевају срце или кроз било коју од њихових грана. Ово за резултат има неповратну штету по срчани мишић или чак смртоносни срчани удар. Срчани удар је најозбиљнија од свих коронарних болести.

Два водећа фактора повећавају ризик од настанка срчаног удара: „непроменљиви ризици“ и „променљиви ризици“. Непроменљиви ризици укључују генетске факторе, старост и пол (мушки). Мушкарци и људи чији чланови породице имају историју раног настанка срчаних удара су у ризичној групи. Ризик се повећава такође и са годинама.
Друга група фактора назива се „променљиви ризици“. Смањење ризика од ових фактора у потпуности зависи од уложеног напора појединца. Пушење, висок крвни притисак (хипертензија), дијабетес, висок ниво крвних масти и гојазност спадају у ову групу.

Основни симптом срчаног удара је бол у грудима. У класичним случајевима срчаних удара, овај бол је јак и жесток. Брза интервенција је од веома велике важности код срчаних удара јер вам свест о томе да имате симптоме срчаног удара омогућава да затражите медицинску помоћ без губљења времена.

3. Болести срчаног залиска

Срце има четири залиска који се константно отварају и затварају, током целог живота. Неправилно отварање и затварање залистака може имати за последицу болести срчаног залиска.

Болести срчаног залиска могу бити урођене или да се развију након реуматизма у детињству, или калцификације у старости.

Тегобе могу варирати у зависности од тога који залистак је оболео. Када тегобе почну да се погоршавају, јављају се и други симптоми. То су најчешће брзо умарање, палпитације, осећај блокаде и кратког даха, као и отекнута стопала која указују на едем у телу.

Пре првих тегоба, болести залиска се могу дијагностиковати случајно, током рутинских прегледа, уколико доктор чује шум на срцу. Ако се тегобе погоршају, може се поставити дијагноза користећи дијагностичке технике; електрокардиографија, рендгенски снимак грудног коша, ехокардиографија и срчана катетеризација.

4. Аритмије

adult-heart-attack-2Код аритмија, проблеми се јављају као последица убрзаног срчаног ритма. Иако се најчешће јављају код пацијената са постојећим срчаним обољењима, могу се развити и код здравих људи.

Неки оболели пацијенти нису свесни ових проблема, па им се дијагноза успоставља тек када се подвргну рутинском прегледу, или као резултат електрокардиографије која се обавља из других разлога. Ипак, велики број пацијената консултује своје докторе жалећи се на палпитације, неправилан срчани ритам, чудан осећај у грудима, осећај празнине, вртоглавице, несвестице, смањени праг физичког напрезања или скраћени дах.

5. Ендокардитис

Ендокардитис је бактеријско запаљење унутрашњег слоја срца који се назива ендокардијум који такође укључује и срчане залиске. Симптоми су различити зависно од тога који је део срца заражен и који тип бактерије изазива инфекцију.
Пацијенти добијају антибиотике интравенозно најмање 4-6 недеља. Операција може да буде алтернатива код престанка рада срца изазваног ендокардитисом или код избацивања тромба.
Од суште је важности да се ендокардитис лечи. Срчани болесници нарочито захтевају добру заштиту.

6. Кардиомиопатије (Болести срчаних мишића)

Како је то дефинисано од стране Светске здравствене организације (WХО) 1995. године, кардиомиопатије су болести срчаних мишића које за резултат имају дисфункцију срца. Постоје четири врсте кардиомиопатија:
1. Дилатирана кардиомиопатија
2. Хипертрофична кардиомиопатија
3. Рестриктивна кардиомиопатија
4. Аритмогена кардиомиопатија десне коморе
Постоје многи фактори који изазивају кардиомиопатије као што су коронарна болест срца, болест срчаних залистака, хипертензија, системичне инфекције, болести метаболичког система, генетски разлози и разне врсте тровања.
Операција је могућа онда када лекови и интервенције не могу бити примењене.

7. Главне васкуларне болести

heart-2Анеуризмa трбушне аорте: Оштећење зида аорте изазива ширење артерије, највеће артерије која излази из срца, и то 1,5 од своје нормалне величине у абдомену. Више се појављује код старијих мушкараца. Генерално се јавља 2-3 случаја на сваких 10 хиљада људи.
Људи који пуше, који имају случајеве анеуризама у породици, који су старији или високи, или имају блокиране артерије, висок ниво холестерола, или хроничну болест плућа и хипертензију, имају више шансе да им се јави анеуризам трбушне артерије.
Веома често анеуризам трбушне артерије нема никакве симптоме. Болест се обично открије када пацијент долази код доктора изнова и изнова са истим здравственим проблемима. Око 25 посто пацијената може да има сталне или повремене болове у стомаку.
Анеуризмa торакалне аорте: Ово су анеуризмe којe се формирају у аорти у пољу груди. Локално ширење од отприлике 4 цм може да се назове анеуризмом. 1-1,5 процената пацијената са анеуризмом торакалне аорте имају 65 или више година.
Пацијенти који имају 65 или више година имају више шансе да добију болест у каснијим годинама. Ова анеуризмa може бити изазванa дисекцијом аорте, анеуризмом којa се јавља у породици, болешћу везивног ткива (Марфан синдром), траумом и заразним болестима.
Анеуризмa торакалне аорте уопштено причајући нема симптоме. Опште анеуризме могу да изазову бол у грудима, леђима и абдомену. Проблеми су слични као и код срчаног удара. Међутим, од осталих симптома могу да се јаве дисфонија, проблеми при гутању, кашљање или повраћање и крварење. Изненадни налет ових симптома може да представља знак озбиљне ситуације као што је цепање аорте.
Дисекција: Дисекција аорте је цепање зида аорте. Клинички развитак може да буде различит зависно од локације процепа.
Код већине пацијената, стање је изазвано хипертензијом. Може такође да се развије као резултат разних болести као што су анеуризма аорте, реуматске болести, аортна стеноза, коарктација аорте и остали здравствени проблеми који су везани за аорту. Симптоми често почињу изненадним јаким болом у грудима и леђима који се најчешће описује као пробадање. Такође може да се јаве и проблеми као што су знојење, хладноћа, мука и повраћање.
Периферни емболизам: Периферна васкуларна болест је сужење или скупљање вена које нису коронарне вене и које снабдевају срце. Скупљање је толико интезивно да органи не добијају довољно крви.
heart-3Неки од ризичних фактора су дијабетес, дуготрајна хипертензија, дуготрајни метаболички поремећај липида, историја атеросклерозе (крутости судова) у породици, гихт, недовољна физичка активност и никотинска зависност.
Пацијенти се најчешће жале на бол. Међутим, карактеристике бола су различите: Људи са сужењем имају болове након дуже шетње. Како сужење напредује, раздаљине шетања се смањују. Обично се испољи као грч. Међутим, бол нестаје након одмора од 2-5 минута.
Венска тромбоза: Сужење вена изазвано малим тромбом у вени понекад нема никакве симптоме. Међутим, и најсићушнији тромб може да буде опасан по живот зависно од тога где се налази. Хируршке методе се користе код пацијената којима лечење није помогло, који имају ризик од настанка гангрене или који пате од интензивног емболизма плућа.

8. Проширене вене

Проширене вене се дефинишу као проширене, издужене и уврнуте вене у ногама. Оне се јављају код 10-20% западне популације. Шанса за настајање проширених вена је пропорционална годинама. Свака друга особа која има више од 50 година има проширене вене.
Постоје четири врсте проширених вена:
а. Паукова мрежа: Ове вене су одмах испод коже. Оне имају пречник од 1 мм и мање, не могу се напипати, и обично су црвене боје. Шире се по читавој нози у облику звезде или паукове мреже.
б. Ретикуларно проширене: Тешко је напипати ову врсту проширених вена које су благо натекле на кожи, имају пречник од мање од 4 мм и плаве су боје.
ц. Проширене вене сафена: Ово су проширене вене које се лако напипају и виде и које су завијене око велике и мале сафене. Оне су у пречнику мање од 3 мм. Оне обично не мењају боју коже, уз само видљиви зелени одсјај на вени. Отоци су већи када особа стоји док нестају када особа подигне ноге док лежи.
д. Дубоко проширене вене: Налазе се у унутрашњем слоју ноге. Проширене вене не могу се уочити на кожи, али изазивају едем и поремећај циркулације у нози.
Оне се више јављају код жена него код мушкараца, као и код људи са историјом проширених вена у породици. Проширене вене могу такође настати као резултат гојазности, старења, трудноће, менопаузе, прекомереног стајања и сужавања и поремећаја залистака код дубоких вена.
Тачан узрок проширених вена је непознат. Главни разлог је увећање вена услед структуралне деформације зидова вена. Ово опет изазива обрнут смер протока крви услед лошег функционисања залистака у вени. Услед овог обрнутог смера, крв теже стиже до срца, чиме се постепено повећава притисак у венама. Повећани притисак још више увећава вене, чиме се ствара зачарани круг.
Проширене вене могу за узрок имати и мање учестале факторе. Код особа које имају сужене унутрашње вене, спољни судови који преносе око 10 посто крви преузимају читав проток венске крви у нози. Тиме се њихов пречник шири и формирају се проширене вене.