Surgical-Treatment

Лечење се планира мултидисциплинарно

Специјалисти опште хирургије, радиологије, патологије, медицинске онкологије и онкологије зрачења раде заједно и сарађују у мултидисциплинарном приступу планирања лечења рака дојке. У већини случајева специјалиста који први процењује пацијента је хирург. Такође је битно да психолози и психијатри процене пацијента пре и после лечења.

У којим ситуацијама се примењује хируршка интервенција?

Први избор за рак дојке који је дијагнозиран у раној фази је хируршка интервенција. При овој методи, канцер се одстрањује од ткива дојке колико је то прецизно могуће или се уклања читава дојка. Да би се утврдило да ли је тумор проширен на пазух или не, ваде се одређени лимфни чворови. Код хируршке интервенције, прво се открива стадијум болести а утврђују се и  додатни услови терапије (зрачење, хормон, хемотерапија).

Данас се постижу изузетни резултати код великог броја пацијената услед развоја хируршких третмана и побољшања додатног лечења.

Протективна операција на дојци

Пацијенти са раком дојке губе живот услед системског поновног јављања, односно ширења (метастазе), а не услед поновног појављивања у дојци. У том смислу се преферира вађење ткива са тумором методом протективне операције на дојци у за то погодним случајевима са фокусирањем на један тумор, уместо да се одстрани читава дојка. При протективној операцији на дојци ткиво тумора се уклања са око 1-2 цм нормалног ткива око тумора (велико одстрањивање, туморектомија, лумпектомија).

Остале технике базиране на великом одстрањивању те области у дојци називају се “квадрантектомија” или “парцијална мастектомија”.

Задебљања, за која се сматра да се не могу напипати и да су малигна, и која су локализована жицом путем мамографа или ултразвука, снимају се након одстрањивања техником навођене жице или техником ROLL, те се контролишу било да су извађени или не.

Операција при којој се одтраљује читава дојка (мастектомија)

Мастектомија је метод који се користи у случајевима када протективна операција на дојци није погодна. Иако је била уобичајена у прошлости, данас се мастектомија користи искључиво код пацијената код којих протективна операција није могућа, са великим пречником (мултифокални тумори). Опет, зависно од стања пацијента, модификована радикална мастектомија, односно вађење читаве дојке и већег дела помоћних лимфних чворова, може да дође у обзир. У овом случају, услед одстрањивања великог дела помоћних лимфних чворова, код неких пацијената може доћи до надутости руке или утрнулости.

Б) Хируршке интервенције за одстрањивање лимфних чворова

Рак дојке се најчешће шири на лимфне чворове. У прошлости се више вршило комплетно вађење лимфних чворова како би се открио стадијум болести, утврдило учешће помоћних лимфних чворова и пружила локална контрола (помоћна дисекција). Међутим, спацијалисти су се одлучили на тражење другог метода, јер је овај процес имао нежељене ефекте и жалбе од стране пацијената као што су надутост руке (лимфедем), укочена и деформисана рамена, слабљење и тромост руке. Последњих година развила се метода под називом “техника биопсије контролног лимфног чвора” којом се ваде делови лимфних чворова за које се са све већом прецизношћу може констатовати да су ћелије тумора.

Како се врши техника биопсије контролног лимфног чвора?

У овој техници се пре операције убризгава радиоактивна супстанца од 99мТц у дојку која садржи тумор. Високорадиоактивна супстинца се активира чиме се излажу лимфни чворови који се затим одстрањују детектором радиоактивне супстанце или алатком под називом гама сонда, након чега се користи лимфосцинтиграфија која надгледа стање или дан пре операција, или на дан операције ујутру, те се шаље на патолошко одељење ради анализе током операције. Такође је могуће убризгавање плаве мрље у дојку са тумором током операције. У овом случају, одстрањују се и лимфни чворови плаве боје или се могу одстранити проналажењем лимфног канала плаве боје, те се на исти начин шаљу код патолога на анализу. Ако је захваћен и контролни лимфни чвор, ваде се сви лимфни чворови. Уколико су контролни лимфни чворови негативни током операције, не ваде се, а за лимфне чворове се сматра да немају тумор. Овим се нежељене последице као што је лимфни едем, укочена и утрнула рамена и рука јављају све мање код пацијената који су користили биопсију контролног лимфног чвора. Ови контролни лимфни чворови се лече специјалним процесима а код пацијената са негативним исходом врши се подвргавање специјалним мрљама. Дакле, ако се утврдило да је учешће лимфних чворова минимално, пацијент се оперише по други пут ако је то неопходно и врши се суплементарна помоћна дисекција, другим речима, ваде се читави лимфни чворови.

Реконструкција дојке

Реконструкција дојке се врши како би се повратио природан облик изгубљене дојке услед рака дојке. Стога, реконструкција дојке није козметички захват већ би је требало посматрати као  операцију замене изгубљеног дела тела услед болести. Нове технологије хирурзима омогућавају да користе генерисане груди које су налик природним грудима. У развијеним земљама се такође у тиму за лечење рака налазе и стручњаци за пластичну и реконструктивну хирургију. Ови стручњаци врше операције трансформисања дојке, уколико је то потребно, да би она изгледала што природније.

Које су предности реконструкције дојке?

Губитак дојке на психолошком плану негативно утиче на велики број жена. Стога, реконструкција дојке може за једну жену да представља почетак новог живота. Породични односи као и сексуални живот пацијената може да буде побољшан. А осим тога и оснаживање позитивног духа пацијената може да потпомогне борбу против ове болести.

Које фазе постоје код реконструкције дојке?

Реконструкција дојке има три основне фазе. То су: генерисање ткива дојке, реконструкција брадавице и ареоле, усаглашавање симетричности међу дојкама, и увек се врше тим редом.

I – Генерисање ткива дојке

Генерисање изгубљене дојке може се генерално извршити на два начина:

1 – Протезом дојке

2 – Од самог ткива пацијента (аутогено ткиво).

При избору врсте операције и времена за реконструкцију мора се пазити на велики број фактора као што су пацијентово опште здравље, старост, карактеристике тела, метод извршене операције мастектомије, затим да ли је вршена радиотерапија или не, стање друге дојке, жеље самог пацијента, као и искуство и вештина хирурга.

1 – Протеза дојке

Постоје две врсте протезе дојке: пуњене гелом или пуњене серум физиолошким раствором (слана вода). У оба случаја спољна површина протезе састоји се од силиконског зида. На основу стања пацијент бира се да ли ће се реконструкција вршити тако што ће се протеза постављати директно (и симултано реконструисати), или ће се прво поставити балон под називом „проширивач ткива“ који шири меко ткиво у грудном кошу, те се затим уклања овај балон и поставља перманентна протеза. Овај метод се више користи нарочито у каснијим реконструкцијама.

2 – Реконструкција дојке од самог ткива пацијента (аутогено ткиво)

Реконструкција дојке од аутогеног ткива сматра се компликованијом процедуром и захтева велико хируршко искуство при операцијама.

Микрохирургија

Кожа и поткожно масно ткиво се потпуно одвајају од абдомена, леђа или области код кукова, те се у овој врсти трансплатације слободног ткива оно заједно са венама поставља на место које прима ткиво. Пластични хирург би требало да буде један веома искусан стручњак нарочито на пољу микрохирургије, између осталог и због тога што је спајање вена ушивањем могуће једино под микроскопом.

II – Реконструкција брадавице и ареоле

Понекад је потребно неколико операција како би се добио крајњи природан изглед дојке. Прва операција је у том смислу најтежа у читавом процесу регенерације. Друга операција је лакша, и у њој се регенеришу брадавица и ареола (тамни круг око брадавице). Читав процес се врши под локалном анестезијом. За ареолу може да се направи тетоважа, или да се узме кожа од друге брадавице или са препона.