Njih dve su podelile jetru i sad je vreme za pravi život!

//Njih dve su podelile jetru i sad je vreme za pravi život!

Njih dve su podelile jetru i sad je vreme za pravi život!

Njih dve su podelile jetru i sad je vreme za pravi život!

Andrijana je patila od oboljenja jetre. Nakon što je dijagnoza ustanovljena, ona i njena porodica su potražili spas u Adžibadem univerzitetskoj bolnici Atakent. Tako je došlo do njenog „putovanja  nade“ od Crne Goe do Turske. Tu su im odrađeni neophodni testovi i operacija  transplantacije vođena Prof. Dr Remzi Emirogluom i njegovim timom je mogla da počne. Nakon odličnih rezultata, reakcija njene sestre sve je ostavila bez komentara: „Za nju bih i srce dala…“

Ivana Samardžić: Pretpostavljam da ćete nam sada ukratko objasniti kako je sve išlo od 2010.

Kako ste se osećali kada ste saznali za Andrijaninu dijagnozu.

Kako ste se osećali tokom tog perioda i kada ste konačno dobili pozitivne vesti da možete doći na transplantaciju?

Mama: Andrijana se razbolela 2010.godine i bila je hospitalizovana 15 dana u Kliničkom Centru Crne Gore u Podgorici.

I još dva i po meseca u Kliničkom Centru Srbije, u Beogradu.

I tada joj je zdravstveno stanje bilo prilično stabilbno

Nije imala nikakvih ozbiljnih problema, ali smo znali da ima Budd Chiari sindrom.

Pretpostavljali smo da će nam eventualno biti potrebna transplantacija jetre.

Ali nismo očekivali da će to biti tako brzo.

Nakon godinu i po dana dobrog stanja, počeli su problemi

Voda u stomaku i druge komplikacije…

I opet je bila zbrinuta u Kliničkom Centru Crne Gore u Podgorici od strane dr Brigite Smolović

Koja je insistirala da Andrijana ide na transplantaciju.

Pretpostavljala sam da će transplantacija biti odrađena u Zagrebu

Jer se u početku, tj. za vreme hospitalizacije u KCCG tako planiralo.

A onda nam je predložila i pitala nas da li se slažemo da se transplantacija obavi u Turskoj, u Adžibademu.

Tada smo prvi put i čuli za Adžibadem.

Složili smo se sa njenim predlogom s obzirom da je reč o dobroj zdravstvenoj ustanovi.

Vrlo su uspešni po pitanju izavođenja opercija

A postoperativni period je dosta kraći nego u drugim običnim bolnicama.

Zahvaljujući našoj doktorki, prijateljima i Fondu za zdravstveno osiguranje

došli smo u Tursku. I kako Andrijana kaže, bili smo pozitivno iznenađeni.

Samim procesom, operacijom, prostopertivnom negom…

adri-screenshot

Ivana Samardžić: htela bih da vas pitam još nešto:

Na početku, trebalo je da vi budete donor.

Kako ste se osećali kada smo morali da tražimo novog odgovarajućeg donora?

Mama: Došla sam iz Crne Gore kako bih donirala deo svoje jetre ćerci.

Jer se tako u početku planiralo

Ali Prof. Remzi je konstatovao da to ne bi bio dobar izbor.

Za nas obe.

Tog momenta smo se osećali kao da nam se ruši ceo svet.

Ali zahvaljujući profesoru i timu koji vodi, kao i drugim zaposlenim u Adžibademu

naše razočarenje nije dugo trajelo.

Moja druga ćerka i sin su stigli ovde. Sin takođe nije bio odgovarajući izbor.

Ispostavilo se da je mlađa ćerka komplatabilna da bude donor svojoj sestri.

Prof. Remzi je to sve odradio vrlo profesionalno.

Nije lako kada su vam dvoje dece u isto vreme u operativnoj sali.

Ali zahvaljujući profesoru i drugima sa klinike…

naki-foto-kopya-2

Ivana Samardžić: Kada ste upoznali Prof. Remzija, da li vam je bilo lakše kada ste videli ko će da vodi operaciju?

Mama: Da, da.. O doktoru  smo čuli dosta toga pozitivnog od dr Brigite

Zato što nam je rekla da je doctor vrlo profesionalan i ekspert u ovoj oblassti

I zaista, kada ga upoznate osetite neku vrstu olakšanja i sigurnosti…

I ugodnost koju vam pruža Adžibadem

jer je većina zdravstvenih ustanova u našoj zemlji dosta drugačija u odnosu na ove u Turskoj.

Ivana Samardžić: Dosta ljudi vam je pružilo podršku.

Koliko vam je značila ta podrška?

Mama: Podrška nam je bila veom važna. Počevši od prijatelja, rodbine, naših doktora iz Crne Gore…

Ljudi iz Ambasade Crne Gore u Ankari

Koji su nam pomogli u pribavljanju dokumentacije potrebne za Andrijaninu operaciju.

Iskoristili bismo ovu priliku da im se svima zahvalim.

Andrijana: Hvala vam na svemu, hvala vam puno1

 

Ivana Samardžić: Kada ste saznala za dijagnozu…

Od momenta kada ste saznali dijagnozu i

do momenta kada je bilo izvesno da ćete transplantaciju raditi ovde u Turskoj,

kako ste se osećali? Možete li nam molim vas malo bliže objasniti taj period? Kakav je bio razvoj?

Andrijana: Generalno, ceo taj period ja sam provela u bolnici,

U Kliničkom Centru Crne Gore u Podgorici.

Naravno, sve vreme tog perioda moj doktor je činio sve što je u njegovoj moći da poboljša moje stanje.

Svakako mi smo znali da da to ne može biti odradjeno lako I da je potrebna transplantacija jetre

Znali smo da ne postji druga mogućnost

Mi smo čekali I čekali da dobijemo odobrenje za to,

odobrenje kada ču biti poslata negde radi transplantacije i kako če sve to izgledi na krju

Ali bolnica je ipak bolnica i ne možeš mnogo očekivati.

Svaki dan je isti. To su infuzije, injekcije, ispitivanja…

Redovna snimanja… Iako si svaki dan izložena snimanjima znaš da neće biti nekog iskoda…

Znaš da će sve biti odloženo do momenta kada će biti odradjena transplantacija.

I posle svih tih ispitivanja, svih tih rezultati,

 

moj doctor mi je saopštio da je odlučio da me pošalje u Tursku I da su svi moji nalazi već poslati i da se čeka odgovor.

Čekajući odgovor dani su prolatili tako sporo.

Ivana Samardžić: Koliko dugo ste čekali? Ja mislim da niste čekali toliko dugo.

Andrijana: Ne, mislim da smo čekali odgovor oko nedelju dana.

Sakupljanje informacija, slanje istih, čekanje odgovora… ti dani su bili tako dosadni.

Mislili smo… da li će naša aplikacija biti prihvaćena… da li je operacija moguća…

Da li će moja majka biti odgovarajući donor u tom momentu…

Sve do dobijanja pozitivnog odgovora da je operacija moguća I da treba da dodjem u Tursku što pre.

I posle potvrdjenog odgovora od naše doktorice Brigite bili smo vrlo uzbudjeni,

Nakon toga razmišljala sm kako bi bilo dobro da sam već u Turskoj.

Osećala sam da će sve biti u redu kao da sam u svojoj zemlji.

I znali smo da će biti tako kada nam je dr. Brigita objasnila da će prof. Remzi Emiroglu voditi tu operaciju. Takođe nam je prdočila da je on vrlo dobar profesor, jako fina ličnost i isti tako dobar doktor.

Pre nego što ste došli ovde, jeste li na internet pretraživali o svemu ovome?

Naravno da jesam, kao što znate, nije lako doći u stranu zemlju gde ne znate nikoga I gde ne znate čak ni doktora koji će vas operisati. Sve mi je bilo nepoznato i nisam znala detalje cele procedure.

I kada smo stigli upoznali smo Prof. Remizija i uvideli da je vrlo pozitivna I poverljiva osoba koja je dobra u svom poslu što je kasnije i potvrdio i dokazao.

Ssmo mogu da kažem da mi je podario novi život i da iskoristim ovu priliku da mu se zahvalim na tome.

Ivana Samardžić: Kada ste stigli ovamo iz Crne Gore ovde niste imali prijatelja, Kakva je sada asituacija?

Andrijana: Mi ovde nismo samo upoznali ljude već smo stekli nove prijaltelje. Uvek ću ih se sećati u lepom svetlu. Htela bih da se I njima zahvalim zato što su mi pomigli. A sada se vraćam kući, u svoju zemlju, kao “ponovo rođena”.

Takođe bih iskoristila ovu priliku da se zahvalim Fondu za zdavstveno osiguranje koje mi je omogućilo da dođem u Tursku. Hvala i Ambasadi Crne Gore u Turskoj koja nam je poslala dokumenta neophodna za transplantaciju. Takođe veliko hvala i našem prevodiocu Almiru koji se brinuo o nama i pomogao nam da se osećamo ovde vrlo ugodno. Hvala i mojim prjateljima i familiji u Crnoj Gori

2017-10-04T15:02:44+00:00